Mladost nacije

Mladost nacije

Odrastajući u ovom srpskom Tvin Piksu (čitaj Вршац), najviše me je u periodu odrastanja bolelo to što jedna grupa ljudi uopšte nije ni postojala – omladina. Baš okrutno.

Potpuno napuštena, izmanipulisana, zaboravljena. Opterećena ratovima, sankcijama i glupostima, morala je da brine sama o sebi, da odrasta na brzinu i na silu, jer za to nije imala nikakvu podršku. To je bilo zaista užasno. Često iscrpljena. A kada je ta omladina lutajući i tražeći odgovore upadala u nevolje, oni su bili krivi (антиодговорни) za to kroz šta prolaze. Bili su krivi što im se sve loše desilo.

Jako sebično i veoma ružno. Narcisoidno. Od strane lažnih autoriteta, odrastali u komunističkim kalupima, ne shvativši kakvu štetu čine.

Ali ipak, opstali smo. Uspeli smo da sačuvamo neki deo sebe koji nam daje moć da nastavimo sa svojim životom, što više svoji.

Na nama je da ispravimo brljotine, greške, propuste. Težak i nezahvalan zadatak, ali uzbudljiv, izazovan. Glas mora biti oslobođen, da se čuje daleko, da odjekne, da se usadi. Buđenje i oslobođenje od starih koncepata, stega.

Stvoriti novo, pomoći dolazećim generacijama da iznesu taj teret, mi posedujemo tu mudrost koja im je neophodna za to. Potrebno je jedno, da nismo sebični i da sve što znamo podelimo sa njima.

Oni se bude, omladina je shvatila da je prevarena. Puna podrška!

Inspiracija za ovaj tekst je pesma Youth of the nation od PODa.